Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

- 500 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАПРУГА.

У тај мах допаде шјора Тереза.

То је било тако необично, тако противно стародревноме реду розопечкога живота, да муж и жена избуљише очи пут ње. Бепо се памршти више но прије, јер равумједе шта је њу довело. У исти мах наметну му се једна страшна слутња.

= Доиста, мора да је, на један мах, све почело ходити тумбе у старом Розопеку, кад се господа клањају једноме скитачу, који не поштује мадону

и пије коњак кроза сламку, — кад њихове жене долазе у то доба у кафану, да се извијесте 0 том скитачу!

Није баш тако говорио у себи, али га, у томе смислу, обузе слутња. Познато је, да се дешава незнатнијех догађаја, на које нико пе свраћа пажљу, али који не само што претходе бурама у животу појединаца, или гомила, него су у тијесној узрочној вези с тијем бурама, што послије свак види. Али има људи, које ти тобож незнатни догађаји одмах такну у живац и веома узнемире.

И импјегатица: као да тек тада, под пријекорним погледом Беповим, виђе неупутност свога По ступка, те измисли да јој се слушкиња разбољела, млијеко проврело, па ето дође да доручкује у кафа: ани, што јој се никад није десило. И поручи кафу о млијеком, па заподједе говор које о чем, докле се најзад, случајно, не сјети да је видјела њекога странца. пред кафаном.

— Збиља, шјора Мандо, знате ли ко је тај ђиганат“ са великијем клобуком“

Манда једва дочека то питање, па започе:

— А. онај“ Хи-хи-хи, замислите..

Бепо баци перо па изађе на тротоар.

Протекло је више од полак часа, докле импјегатица изађе, поздравивши га иронично, а на то Бепо потече ка Мандалини, викнувши с врата:

- Корпо дела туа шантишнма мадона верђи-

(твоју ти пресвету богородицу дјеву).

' Чиновничка жена. 3 Гигант.

у

о 2 ЧИ лупе и по ну а