Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

102 СРПСКА КЊИЖЕВНА. ЗАДРУГА.

каза. Послије обичнијех узвика и сјећања на давно вријеме, обућар му исприча који су другови помрли, а који су јоште у животу, те их заједно потражише, и нашавши их пет шест, Амруш их поведе на пиво.

Боројева кафана бјеше мрачан и прљав буџак, иако се у њој јединој точаше пиво у Ровопеку. Другови затекоше њеколико подофицира. Окусивши пиво, Амруш се намргоди, али се одмах разведри пи исприча друговима своје „житије“.

„Како зовеш“, житије му бијаше врло просто. Тридесет година провео је као кафански момак по разнијем градовима Сједињенијех Држава. Двије трећине тога времена живио је „како ваља", не мислећи за сутра. Пошљедњијех десет година штедио је колико је могао, и заштедпо је њеку цркавицу, па, се, ето, под старост врати у завичај. На дому је затекао само једнога синовца, већ матора, са пуном кућом дјеце. Не остаје му, дакле, друго но да се скраси у Росопеку и да се прихвати каквога малога посла, то толико, да му се не измакне оно мало заштеде...

— А нијеси се жениог пита обућар.

— Како зовеш, Вог ме од тога сачувао! Батали. брате!..

Тијем краткијем одговором Амруш је јасно изказао своје мишљење о браку, као што је малоприје такође језгровито изнио и своје погледе на живот уопће.

Амруш братски почасти своје старе другове, те изађоше мало ђорнути. Он пак оста да руча код Бороја.

Тај Бороје бијаше добродулнан сељак, невјешт своме послу, од кога Амруш убрво дознаде све што му требаше знати — и колико пива и вина прода дневно, и одакле набавља пиво, п пошто, и колико плате има који од неожењених чиновника, који се храњаху код Бороја ит.д. Највише зачуди Амрута, што су и официри пили то рђаво пиво. Они нијесу далазили у Боројев буџак, но им је он слао

ЗА СУЛИ а