Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. 1196

ница код новог свијета“. На плочи бјеше наслика“ на млада, једра жена, у бијелој хаљини, расплетенекосе, голијех руку до рамена пи ногу до кољена. У десној руци држаше распламтјелу зубљу. Лијеву ногу превила у кољену, као да поиграва. |

— Живјела слобода! Ура! викну Ђирафа.

— Живјела! Ура! поновише многи и посједаше.

Амруш, Мићан, Фаника, и Марица почеше износити кафе, пиво, ракију, вино, пршут, саламу. Млађарија задиркује Фанику; вуку је за руке и за сукњу. Госпође са прозора папериле дурбине џут ње. Мићан се спотаче два три пута, што изазва велики смијех. ! :

Усред те граје др. Зането уста и ману музикан тима. Сви поустајаше, а свирка преста. · ЈЉекар изговори подугачку здравицу, у којој поздрави „дух новога времена“, који ето вије и кров стародревни, заспали Розопек. Пионер тога напретка јест енергични Амруш, којему честита на смјелом предузећу, којему топло захваљује што је узео за девизу слободу и свјетлост, око којих ће се вазда окупљати ровопечка омладина.

— Живио Амрут! заори се из педесет грла.

— Живео мој мили стриц, који... поче одвојено синовад.

— Пе! пе! заћуткују га. Музика удари „туш“.

Амруш, зајапрен и умивајући руке „на сухо“, одговори:

— Ја вам од свега срца зафаљујем. Ја, како зовеш, не умијем што друго рећи, до... ја не умијем...

— Умијеш, Богме! Умио си ти и у Омерици! поче опет синовац.

— Та мучи, бестијо! издера- се Амруш.

Олободњаци 'забашурише јачим „живио“, а музика, удари поново.

И опет наста граја.

Сељаци, одвојени за једнијем столом, пијаху пиво, мезетећи пршутом. Пошто кнез престаде и залали. загледа се у слику разголићене жене. 'То опази.