Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

–18 ___ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДГУГА.

новац још ћакну језиком. Мићан стоји гологлав, наслонио се једном руком на мермерну тезгу и блес"нуо. Фани метнула прет у уста, па се њешто дубоко замислила. Амруш изађе иза велике полице. што је предвојила тезгу од огњишта, па баци пред 'Мићана пар ципела и рече му њешто, а мали сједе, изу опанке и чарапе, па навуче ципеле на босе ноте. Затијем Фани одведе Мићана иза тезге. Господар свуче дрни гуњ и баци га на билијар, па узе с полице маљиц и велику, мједену славину, те је утјера у бачвицу пива. Мићан се врати — преображен.. Мјесто кружата и сељачкога гуња, имао је на себи заковчану блузу, налик на војничку. Гаће пак не бјеше смијенио, а како још незграпно иђаше у ципелама, а збунио се и зацрвенио, то изтледаше веома смијешан. Кнез гурну лактом сељака до себе и сви прснуше у смијех, пак се одмакоше да, сједну.

Сунце бјеше већ одавно грануло.

Ђирафа и велшки број „слободњака“ ниже врсте бијаху већ заузели мјеста.

И пред Беповом кафаном бијаху обичне муштерије, али не сјеђаху као обично, него сви окренули леђа „Новом Свијету“. Огласи бијаху истругани, колико се могло, те се видјело грдно шаренило

Најзад дођоше: др. Зането, инжињер, истјерани апотекарски помоћник, пет-шест писара и толико трговаца, — дакле слободњачки „штаб“. Тада Амруш нареди музикантима да се наврстају подаље и даде још њека упуства њиховом старјешини. па зовну синовца, и љих двојица изнесоше кафански натпис. Завлада највећа тишина. „Капел"мајстор диже палицу. Амруш и синовац с натегом дитоше тешку гвоздену плочу и обреше је. Музика засвира. Олободњаци завикаше „ура“ и завитлаше шеширима према слици Слободе.

Цимер је био израђен у Трсту и држат сакривен до пошљедњега тренутка. Био је обличаст и малко испупчен. Озго, у полувијенцу, плавијем словима, на бијелој постави, пасаше: „Кафана џ пив-