Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. п7

војком у наранџастој хаљини, са бијелом опрегла-

чом, која се устави разгледајући трг. Бијаше опуна,. бјелолика, великијех, плавијех очију и бујне рудасте“ косе. На први поглед, не би се рекло да је лијепа,

али кад се насмија на. једнога свирача, који се ње-

што нашали, тада јој синуше бијели, здрави зуби, и

тада, заиста изгледаше мила.

— Фани! зовну Амруш и поче јој „пркелати Она често климаше главом и слободно посматраше сељаке, па отиде.

— Ово ти је ко млађе; запита кнез.

— Јес камаријера (келнерка), одговори Амруш, гледајући преко њих. -

Бепо и Мандалина помолише се на тротоару.

Она, прва видје покор и ста грдити; Бепо јој се придружи, пријетећи Амрушу руком. Ахруш пође к њима, вичући: „Части ми моје, то је учињено преко моје наредбе, а ја ћу платити да се то иструже и обојадише“. „Фала на љубазности!“ рече Бепо.. „Видјећемо се на суду! Хајде, мали, зовни полицијота, Одмах полицијота!“ обрати се једноме берекинчићу, који, мјесто да га послуша, звождну Белу у лице. Други берекин поче гласно читати оглас, у коме Амруш јављаше да ће 8. септембра, отворити своју нову кафану и пивнипу „код новога свијета“, у ко-, јој ће П. Н. Опћинство увијек бити послужено пивом и вином најбоље врсте и хладном вакуском. При дну листа бијаху насликане двије руке, а међу њима маснијим словима писаше: „Такође снабдио сам своју кафану једнијем елегантнијем билијаром. То је први билијар у Розопеку“. Бепо међутијем бјеше накупио каменица, те почео гађати берекине, Амруш, надимљући обраве, врати се ка сељацима, гдје: га чекаше њека средовјечна жена, којој вишаху образи. То је била Марица, куварица, која. заједно са Фаником бјеше дошла из града уочи тога дана. Она поче „нашки“ (управ „њезински“, — била, је Чехиња) да говори о гуљашу, ризоту, али је господар прекиде и отиде у кафану. ;

Сељаци пођоше за њим и стадоше пред прозором. Кнез одмахну главом. Сви то учинише, а си--