Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. 121'

— Зато, што се стиди да призна, да је био распикућа и да се, сад под старост, препао од сиромаштва. Уђе мајор, предводећи гомилу официра. Чим уђоше, учесташе „сакраментирањем , толико бјеху_ изненађени. Пошто прегледаше Фанику, садржину полице, кујну, намјештај, слике, честиташе Амрушу који их праћаше, објашњујући што-шта. Показујући им бурад, он их увјери да је у њима најбоље експорт-пиво градачко, а биће чаша само два „солда“ окупља, од Боројеве мутљавине. У осталом, ако они пожеле бољег пива, он ће поручити, јер, на крај краја, ради њих га и држи, пошто га наши људи мало троше. А кад заповједе да им се пошаље у' тврђаву, у свако доба биће тачно послужени.

Кад су опет прегледали Фанику, мајор је ухвати за брадицу и поразговори се с њом њемачки.

Амруш додаде:

— Ето, због вас сам узео ову дјевојчицу, да... да има у кафани њеко од вашега језика. А, ако она. сама, не буде могла одољети послу, (пошто ће ја ми-

слим, и подчасници долазити), онда ћу ја набавити још једну.

— Ама ово је шармантан човјек, овај Американап! рече један млађи официр.

· __— Ја, прави Американац!

— Ко се икад томе надао у Розопеку!

А кад окушале пиво, онда се сви сложише даби Амрушу требало дићи споменик још за његова жлвота.

Послије. „сијесте вапоче још већа бука код „новога свијета“, јер са слободњацима дођоше и њихове, женске, а послије официра. стигоше и подофицири. Уа то, иако ој прилична врућина, кугле се једнако котрљаху по билијару, а и музика је на махове тандркала. У Беповој кафани пак играше се бришкула, једино из поштовања према предању, а нити се пазило“ на правилно давање знакова, ни на погрешке. Комесар, слушајући кудкање кугаља, уздахну два, три“