Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

122 СРТСКА КЊИЖЕВНА ЗАЛРУГА.

пута и признаде да то потејећа на, весело доба његова ђаковања, али сад већ мало му је до тога. · Апотекар. околишујући дипломатски, наговијести да би, најпослије, и они могли набавити билијар. Нико му то не прихвати. Стари опћински љекар поче доказивати да пиво шкоди, да од њега опсале цријева. Порезник је тврдио да пивопије не могу бити умјерени, да нема човјека који се може ограничити на двије чаше дневно. Бепо се шалио, али се познаде да је давао вољу ва невољу, јер кад један млади човјек малко одгрну завјесу, Бепо плану и поче га слати међу „фрамасиуне“.

Амрушеви земљаци, пресити и трештени отидоше око заранака. Тада опет поче игранка око билијара, с том разликом што слободњаци не играху са слушкињама, но са својим женскињем. Др. дането поведе игру са плавом фамулуском.

Тога вечера није било шетње по тргу, но беповци отиђоше у подграђе, да протегну ноге. Тај ванредни догађај овначаваше најбоље прелом у розопечком животу. У повратку шетачи посједаше на тротоар. али не сјеђаху леђима обрнутијем „Новом Свијету“. да не увриједе војнике.

Кад труба засвира на тврђави, беповци отиђоше. а да им се не рече послије е су се забављали слободњачком свирком, сви позатвараше капке на прозорима. Тада Амруш поче пуштати ватрене змије, које летећи високо изнад суријех бедема старога Розопека, јављаху и даљој околини да се у њему отворио Нови Свијет.

Капетани, на својим терасама, као и дотле, исмијаваху беповце и амрушевце, али кад, послије трубе, плануше ватре а музика као да јаче узаври. тада и они застадоше. 'То им је будило успомене из њихове младости, то их је потејећало на кафе шантане по пристаништима Ливорна, Марсеља, ЈЛијона... Капетан-Лазар, праштајући се са својим су«оједом, довикну: