Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

"124 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

| Амруш није никада зло говорио о Бепу, ни о његовој „војсци, а увијек је најучтивије поздрав"љао: судију, комесара, порезника, старога љекара. „апотекара, поштара, телеграфисту и остале, премда се често дешавало да му који од тијех не одговори на поздрав, кад Бепо види. Амруш није имао шта ни да завиди Бепу, тј...

Једнога дана дотрча на трг њеки сељачки рундов, који, ваљда, одавно не бјеше „славио на пјацу . јер се устави, па зачуђено погледаше час окупљену браћу пред Новим Свијетом, час чисту калдрму пред Бепом. У својој псећој глави биће се питао: зашто ли они изабраше за одмор пјешчану подину, гдје је још доста људи, кад је овамо глатка, сунчана калдрма, без сусједства људских ногуг И рундов се подвуче под крајњи сто, који мало прије напустише играчи. Бепо га угледа, па стратегијском вјештином. заоколи из далека, па му се примаче, те ногом у ребра! буп! и викну: „ајде тамо међу фрамашуне“.

„Ајаој!“ врисну рундов, „ајао, ајо“, а то изазва тако гласно протестовање свију другова пред Новијем Свијетом, да су људима уши зујале. Амруш, који се тога тренутка десио на вратима, премда бјеше чуо узвик Бепов и с тога поцрвенио, премда га наједи лавеж, опет позавиђе супарнику на мајсторском ударцу — и то бијаше једина ствар, на којој му позавиђе, Годем!..

Тако је трајало цијеле топле јесени, а на крају ње, Бепову „војску“ осрамоти први бјегунад.

Први ускочи међу „фрамашуне“ поревник Теревин муж.

То је невјероватно, али је истинито!

Било је овако.

ПО с једнога вечера послије шетње, сједећи "са Терезом, вамјери да кафа није врућа.

— А ви тражите бољу тамо, одакле пиво доно-

„сите! рече Бепо. опрхо. Свакога. вечера слушкиња носи вазпој госпођи по једну чашу. Мислите да се не знаг.....