Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

189 : СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАПРУГА. _

који се неспретно упријечио у куту. Он спопаде евијећу и отиде онамо, па кад видје да је то мали, елегантни клавир, одмах се његово лице разведри и готово весело запита:

=— Чије је тог

— Па сигурно... овај... биће њихов! вели Кико чешкајући се.. А ја одох! А шјор-Карло одиста неће ми дати ни солда.

— На, ево ти! рече путник бацив му форинту. па поче куцати прстом по зупцима. клавира и пажљиво слушати гласове.

— Фала ви, мој лијепи господару! Бог ви дао здравље и свако добро!.. Али, тако вам бога и великога светога Шппридона, кажите ми, јесте ли ви шјор-Паолог Ја бих рекао да јесте, али... опет. ко зна: ;

Онај скрену главу и зажмури. На лицу му се указа израз највеће пажње, јер је огледао акорд. Два три пута куцну свима прстима и одмахну главом.

— А, шјор“ Јесте ли ви баш шјор-Паолог

Човјек се трже и сав се накостријеши:

— Шта хоћеш“ Зар ти је малог!.. Марш!

Гломавна слушкиња очекивала је носца, да Јој објасни, какво је то чудо у кући. Кико јој даде знак да не улази у собу, јер да онај није при свијести, те би је могао задавити. Он је то казао покретима прстију, врло живо, али још живље то казиваше његово уплашено лице. И оставив слушкињу, стрча низа стубе, кроз мрак.

Пред кућом се устави. Најближи фењер чкиљио је пред читаоницом, на четвртој кући од Колнареве, идући ка градским вратима. Из читаони' це изиде старији трговац, Васо Коренић. За Васом се низаше читава поворка. Сви ће тобоже у шетњу, у ствари, иду у сусрет католицима, па ће, као мимогретке, а гласно, говорити о Плевни, о побједама. црногорским и србијанским. 'То изазивање бјеше на дневном реду све већма, откад се рат примицао крају. Кико стаде пред првога.