Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља
132 -= СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
подграђа. Предњаци, видећи гомилу на сред трга, помислише да се спрема каква демонстрација, те је хтједоше обићи, али чудна новост паде одмах и међу њих, те распали радозналост. Заборави се Плевна и све задјевице! И прије него што Кико срете Колнаре, трг је био пун свијета и сви погледи бјеху упрти на жишку Паолове цитаре, ко да ће оданде праснути ватромет!
Кико срете Колнаре међу пошљедњим дркварима и стаде пред њих, задихан.
=— Ке нова пита га Карло вачуђен.
— Богме, велика нова, господару! Дошао вам је брат, шјор-Паоло!
— Шта!г викнуше у један глас Карло, Амалија и Зането. пренеражени. Стари Иво разјапи уста и стаде се обзирати.
— Јеси ли ти пијан. или си полудио!г викну Карло.
— Нијесам, него је шјор-Паоло дошао мало прије „Аустралијом а ја сам му однио пртљаг у кућу!
— Ђе у кућуг викну стари, таким изразом, као да се тргтнуо иза сна и угледао ватру око себе.
— Ботме у вашу! Ено га у камари од рицевер! Ено сав се Розопек скупио под прозоре!
— 0, Исусе! уввикну Амалија крстећи се.
=— Ма... започе Карло, али га стари одгурну и замахну песницом на, Кика.
— Ти, галијоте!.,. Ти, лупежу један, а!.. Како ти смијеш!.. Како у кућу!.... Ко је теби рекао“... Зови ђендаре, Карло!.. Брво ђендаре!.. ђен.. ђен...
Старац се заљуља. али га снаха и унук 06032 прихватише.
— Тато мој! врисну Карло...
Иво даде знак, да га спусте на перваз од пута, па хукну њеколико пута и настави шапатом:
— Карло, синко, иди одмах у општину, или нађи судију, нека ти даду ђендаре, па ишћерај снога зликовца!.. Кажи: то је насиље!.. Кажи: то је разбојник!,. Реци: он нема права...