Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

138 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

= Ба! а напредује лиг · — Прилично! Сад је већ у петом разреду гим-

навије, | а сваке године полаже испите: у Луброа-—

· нику. -— Ба! то није добро! — Зашто нез . Шта ће код фратараг Није добро што се не мпјаша са дјецом! Постаће као дјевојка) ~ = Та... оно... замумла Карло.

— А музику учиш лиг запита, га стрип.

· — Учим сваки дан, одговори Зането. Учитељ ми је један Талијанац, што се овдје настанио. Он је напулитански племић. Био је врло багат, па је, због буне, морао побјећи, па му је влада талијанска сва добра одузела. Има велику, риђу браду. Има пса једног великог. Никад не носи зимњег капуга, а увијек на лијевој руци рукавицу...

И Зането отиде без краја у дјетињасте потанкости о своме Талијану, а Паоло га слушаше и посматраше све са већим интересом, докле Карло не прекиде то силно брбљање. Он устаде и запита брата“

— Па хоћемо ли вечератиг

Паоло одмахну руком.

— Не! хвала! Пошаљи ми пола литра млијека! То је моја обична вечера.

У тај мах зачуше се тешки и спори кораци Ивови. Сви прекидоше дихање и скренуше главу к вратима, али се кораци наставише уз други ред стуба.

— Ба! учини Паоло и одмахну руком... Шрође и ово!

— Мислиш: отац“ шапну Карло.

— Мислим: све! Прође овај дан, рекох, проћи ће све! А сад је главно, да се изнесе ово канабе и да, се овдје смјести кревет! А већ сјутра изнијеће се све остало, што је сувишно.

карло и Амалија згледаше се.

— Ва бога Паоло, ово је камара. од рицекер! Ми имамо других кимара за славање.

а те а