Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

- 140 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Мало касније, изидоше Амалија и Марија, да. купе житак.

Најпослије и Зането са оременом књига отиде у манастир.

"(С обје стране трга, трговци и занатлије стаја-

ху пред вратима, гледајући на Колнареве прозоре. Кико се шуњао од врата до врата и понављао свој синотњи доживљај. Чиновници који становаху у подграђу, уранише да се прошетају тротоарима, испред оба низа дућана. Повелика гомила дјеце што иђаху у школу, задржаваше се на средини малога, трга. -

У осам часова, Иво отвори фабрику. Најближи му сусјед, трговац манифатура (галантериста). Ђуро Радиновић, дође пред врата, назва бога и започе: — Код вас новост велика, шјор-Ивог

— Ето, мој синко, божја каштига! одговори стари, ломећи прсте... Луд! Сасвим луд! Умал није синоћ удавио факина, па онда је штапом ударио по пијанофорту.

— (), боже сачувај! Ама, одакле долази несрећник — А бог вна, мој синко! Зар он умије казати“

— Ама, како је умио доћи: Како га пустише»

— Е, како! Може бити, да га је консулат 01правио! :

Карло је у свом дућану давао иста обавјештења. а

Најзад раствори се средњи прозори Паоло се указа и остаде, допста намјерно, да пијаца напа“ ри очи његовим ликом. Па се уклони и домало изиде са штапом под мишицама, као синоћ, добро испршен. Најприје се упути, да ће испред дућана Карлова, али се предомисли и пође право к фабрици, гдје се устави пред вратима, боком њима окренут. Тако је остао најмање пет минута, да га се отац нагледа, па узе штап у руку и лагано пође даље!

Ђура Радиновића, који је био млад човјек није познавао, али га овај поздрави капом и он му