Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

> 4 ДОКТОР ПАОЛО. 141

учтиво отпогдрави. До Ђура је имао опанчарску радњу Васо Коренић, стари Розолечанин. Паоло стаде пред њим и насмија се.

" — Ба! Ти си се, Васо, угојио, а нијеси много ни остарио! Е

Васо, који га дочека забленут, порумени и весело му пружи руку.

— Дакле ме повнадосте, шјор-Паолог

— Ба! Како је с опанцимаг Је ли више сељака босих, или обувенихг

"И заређа тако, устављајући се, предусретајући познанике најобичнијим опаскама, као да су се јуче растали. Једноме вели: „Гле, ти обрадатио као какав калуђер!“ Другоме каже: „Шта, ће ти, болал, та трбушина! И питао је многе за породицу, за сроднике. Једноме, који му се тужио на упорне 6С0лов у цријевима и тражио савјета, одговори. — „Ба, и ја сам дођох да се лијечим у завичају! Не могу ја дати оно, што сам тражим!

На пијаци се одмах створи мишљење, да Паоло није сугранут, као што би његови хтјели. Пошто му пак ријеч „ба“ бјеше најобичнији израз ва чуђење и сажалење, за шалу и врџбу, ва све, то му она па приону као надимак, — трозваше га доктор

а.

У граду се Паоло такође јави многима, па уђе у кавану код. Приморске Руже и узе читати новине. Дуго је читао, па се одједном стропошта са столице, пјенећи и трзајући се...

За тренутак одлети тлас по Ровопеку:

— Отрован је Паоло Ивов!

За тренутак стече се сав Розолек у град. Допадоше и љекари. Они кажу: „Падавица, је! Народ виче: „Отрован је! Љекари су подмићени!“ Факини га однесоше у кућу. Иво и Карло затворише се у. радње. Овјетина загуши трг. пп Ми о муком брањаху оца и сина..

Узбуђење се стиша тек бј јутрада, кад Паоло изиде из куће.