Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

142 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Па онда, свако чудо за три дана и у Розолеку! Паоло је увијек шетао са Занетом највише по околини. Очевидно је било да су се они чврсто шљубили и то је блажило немиле односе између одраслих, јер Паоло није говорио ни с оцем ни с брагом, а мало и са снахом. Иначе је Ба заглушавао сусједе музиком. По читаве часове из куће Колнареве разлијегаху се гласови, час умиљати. вјетни, њежни, час опори, громки, — гласови се извијаху, преплетаху се, слијеваху се, причајући доброћудним трговцима и занатлијама у сусједству чудне ствари, привиђења с Истока, љубав у Италији, дјетињство у Ровопеку, очајање безбожне душе...

Јер је Ба био безбожник. Сумњало се да симпатише Турцима, зато што су патриоте „код Руже“ често опажали да се подругљиво осмјехне кад би дијелили турско нашљеђе. Али, што није крио, то бјеше његова неисказана мржња према цркви, Једном га Лојдов агент запита, зашто никад не иде у цркву, а он одговори:

— Ба! Спремпте онамо добар ручак, однесите # шампањског, па ћете видјети хоћу ли радо отићи!

— А у џамију бисте ишли и без тога пита онај пакосно.

— Ба, у џамији је лијепо! Обично је хладови на и чистота, па се сједи комотно на ћилиму, прекрштених ногу, и комотно се размишља о глупостима свакојаким, ако хоћете, и католичким!

Слушкиња се клела да Ба сваког јутра. и вечера клања по турски. Само није могла разумјети, зашто клањајући држи тешке гвоздоце јабуке! Ваљда због већег отпаштања #!

Друти наступ дође доктору насред трга, јелном пред подне, кад је, као обично, шитао са Занетом у шетњу. То“ је било, од прилике, десети дап. Тај је "трајао много дуже од првога,'и Ба се придиже сасвим испијен,

Онда оттравише Занета у Дубровник, да онамо учи гимназију.

ПИ ИШ ПАВУ бе доо. о ул