Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

КИШОВИТЕ НОЋИ

Пошљедњег дана католичке године. киша је пљуштила цијелог дана, па и када кров тијесне и пусте улице градске жмирнуше запаљени фењери. Са олука високих старинских кућа падаху слапови на калдрму. На све стране вода је шуштала. тутњила, ревала.

У крчми Код Три Звијезде, при дну дугачког стола. вечераху крчмар Мишо Селаковић и његова „кћи Ивана. Никога другога у крчми не бјеше. Иза њих, кров кухињска врата. пламен на ог њишту свјетломрцаше, те се. на махове. на стијени приказиваше сјенка чупаве, женске главе, која је такође јела, То је била Јелена. надимком Јејина; сестра и куварица Мишова. Момка немађаху.

Пошто вечераше, Ивана узе распремати сто, Мишо се стаде протезати по зијехати на столици, Јејина дође на кухињска врата и запита:

— Да запрећем ватру“

— Запрећи! рече брат преко зијеха. Да ми није због Пипа. одмах би затворио! Ово је. брате, ноћ за спавање! Ово је божји дар! О-хо-хо. ала ће се спавати! И као да начини увод слатком спавању, које ће трајати дугачке кишовите ноћи. крчмар сложи мишица на груди и изврати главу. Ивана отиде на врата. да кроз шљусак посматра пусту улицу. Јејина, се врати у кухињу и одмах започе грдње на „.Тарт Есеј и

Латини су. знате, не само Тагијани, него и Срби католичке вјере

Тако све троје показаше, шта је коме на срцу.

Богати, размажени крчмар. бјеше жељан једи-

ДР и