Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

_ КИШОВИТЕ НОЋИ. 145

но одмора и безбрижности. Био је јак, здрав човјек, од педесет година. Глатки и румени образи, танки. још црни бркови, напомињу оне ликове на берберницама, те је он увијек био идеал љепоте простијем жинскињу. а откад остаде удовцем, просто му се наметаху. Из навике, из частољуоља, а не због зараде, држаше отворену крчму до поноћи. Његово лобро вино привлачило је вечером занатлије, подофицире, мање чиновнике и мрнаре. Ту се „бришкулало“ и грајало до по ноћи, али на први откуцај часовника, кад показиваше дванаест, Мишо викне: „Ол рајг, на ноге, дјецо! Овима и свакоме лаку ноћ! И томе већ не бјеше поговора. Дању њих троје једва могаху одољевати послу, навали сељака, који долаве у прад, на суд, или због пазара. Јејина је готовила. он је послуживао, а Ивана наплаћивала.

Брите велике бјеше се Мишо ослободио неда:но, кад се Тони Фабри ожени. То је био дрводјеља. убојица и разметник, каквима је обилато Приморје. "Тони је лудовао за Иваном, а и она за њим, те Мишо једва. спријечи да је на силу не одведе. Нагађало се да Мишо жели удати кћер за каква чиновника, па да ће се и сам оженити.

Ивана. стасита дјевојка од осамнаест година. бјелолика, повијенијех образа и црнијех очију, доста личаше на оца, али ћуди бјеше сасвим супротне. Он, себична мирњачана,. стамен, у свему сређен, а она под личином мирноће, бијаше фантастична, понесена, за необичнијем. Гледајући с прага у јевиву ноћ, она ствараше језиве догађаје, који би доликовали томе оквиру.

Баба. Јејина, старија од брата десет година, удовица без дјеце. ситна, сва чвораста, истицаше се вјерским _ православљачким фанативмом, који се не изражаваше толико у вршењу обреда. колико у неутољивој мржњи на католике. То је била права болест ограничене а п обазриве бабе, која је могла, само грдити. Она је више мрзила Тонија Фабрија због његове. вјере, него због његова развратног жи-

ИЗ РАЗНИЈЕХ КРАЈБВА 10