Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

киптовмате НОЋИ, 147

"Фабри, сједе подаље од њих и заиска получак вина. Ивана, збуњена, погледа ода и стрица, па отиде да та, послужи. Јејина се промоли, накриви главу и учини: „ух! ух! ипо запита шапатом брата: ·

– Хма, зар долази овамо!

Мишу се одиже горња усна и бљеснуше. вучји сјекутићи, што учини да му се обличје 05008 пзмијени. И он одговори кроза зубе:

— До сада није! Ђаво би га знао!

Тони, млад, снажан, необично проби леђа. птав, бјеше мила лица.

Оп уздрхталијем гласом запита дјевојку:

— Па како си, Ивана

— Добро, фала, одговори она, па отиде за тезгу. подними се и уприје очи у њега.

Мишо баци карте и упути се ко вратима, реКАРИ: — Вријеме је да. се спава! Ол рајт!

Пипо се окрете ка Фабрију и рече;

— Оде стара, година, плачући, синовче!

Тони се трже. На његову узбуђену липу видје се, као да У тијем ријечима тражи какву увредљиву наговијест. И, скрстив своје силне мишиће, запита опоро:

— Шта хоћеш да тијем кажеш, барба"-Пипог

— Па ето. небо плаче, — тако се каже, вели рибар мирно.

— А као за чим би то плакала наша, стара година, а пита Тони и пркосно одиже главу! Хоће ли се ваша смијати, разумије се, наојг Хоће ли се овдје, код Селаковића, увијек вријеђати наша вјера 7... Која је старија овамо, у натој паревини. питам ја вас...

— Каквт су то разговори“ викну Мишо, старпти према њему, држећи руке за собом.

Пипо слегну раменима и затрепета, очима.

Јејина из кујне дрекну. |

— Разговори луда човјека! Овјат, свјат Господ! Удри, брате!

108