Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља
киптовмате НОЋИ, 147
"Фабри, сједе подаље од њих и заиска получак вина. Ивана, збуњена, погледа ода и стрица, па отиде да та, послужи. Јејина се промоли, накриви главу и учини: „ух! ух! ипо запита шапатом брата: ·
– Хма, зар долази овамо!
Мишу се одиже горња усна и бљеснуше. вучји сјекутићи, што учини да му се обличје 05008 пзмијени. И он одговори кроза зубе:
— До сада није! Ђаво би га знао!
Тони, млад, снажан, необично проби леђа. птав, бјеше мила лица.
Оп уздрхталијем гласом запита дјевојку:
— Па како си, Ивана
— Добро, фала, одговори она, па отиде за тезгу. подними се и уприје очи у њега.
Мишо баци карте и упути се ко вратима, реКАРИ: — Вријеме је да. се спава! Ол рајт!
Пипо се окрете ка Фабрију и рече;
— Оде стара, година, плачући, синовче!
Тони се трже. На његову узбуђену липу видје се, као да У тијем ријечима тражи какву увредљиву наговијест. И, скрстив своје силне мишиће, запита опоро:
— Шта хоћеш да тијем кажеш, барба"-Пипог
— Па ето. небо плаче, — тако се каже, вели рибар мирно.
— А као за чим би то плакала наша, стара година, а пита Тони и пркосно одиже главу! Хоће ли се ваша смијати, разумије се, наојг Хоће ли се овдје, код Селаковића, увијек вријеђати наша вјера 7... Која је старија овамо, у натој паревини. питам ја вас...
— Каквт су то разговори“ викну Мишо, старпти према њему, држећи руке за собом.
Пипо слегну раменима и затрепета, очима.
Јејина из кујне дрекну. |
— Разговори луда човјека! Овјат, свјат Господ! Удри, брате!
108