Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља
НАШЉЕДСТВО
Бјеше у Ребенику судија њеки Фортис, човјек напрасит и настран. Једног јутра, примивши пошту и прочитавши њеко писмо, узвикну: „О, кор-_ по де дио!" Џа одмах зазвони, нашто уђе пандур, њеки (старогоња, кратка врата, црвен, преугојен. Судија, започе:
— Роко, ти познајеш све Беркасе;
— Погнајем све!
— А знаш ли који је од њих најстарији“;
—Најстарији!... Стар је и фра Ловре и онзј бакалин Баре, али канда ће најстарији бити факин Антун!
=— Она пијаница; По колико може имати година г |
— Вјере ми, шјор, мало је млађи од мене, дакле, преко шездесет година/... А, молим, што тог
— Тај је Антун више пута осуђиван“
— Јест, за уврједе, за убојства, али не за не_ поштена дјела! Јер је чистијех руку! Што јест,
јест! Нема трговца у Ребенику, који му не би повјерио колико хоћете) Али што вам треба знати његове године“
— Иди, доведи Антуна одмах! нареди судија. и поче ходати по соби, упредајући кесерасту орадицу. Роко бјеше по домаћу са господином, али кад овај почне ходати по судници и упредати брадицу, тада, се Роко чува многих запиткивања. Он се одгтега, вртећи главом и питајући сам себе: „Шта ће му године Беркасаг Шта ће му сметени Антун" Роко та. нађе на „ложи . гаје купи остатке ол