Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља
150 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
цигара. Бјеше висок, снажан, танких, риђих бркова, под којима се бјеласаху вучји зуби. Роко га, запита изнебуха:
= Колико ти је година, Беркасе2
Факин се исправи и пита зачуђен:
= А. штог
— Тако!... Колико ти је, дез
= Шездесет и двије пуне!
— А ко је старији. фратар или ти
= Ја! рече факин, тури у уста и запали кусатаћ, == Кад је тако, ходи са мном! Зове те претур.
= Штааа!2 рече Антун и зашкиљи једнијем оком, раскорачи се, готов да излијема, пандура.
— Да ме водишг Заштог Зато што ми је толико година 2 |
Роко устукну и ушепртљи:;
— Фовнуо ме је претур и заповједио: доведи ми Антуна. Беркаса!
Антун слеже раменима:
— Доиста, зове ме на ракију! Па хајдемо, и онако ја капи од јутрос окусио нијесам!“
Након њеколико корака, настави:
= Онај наш Подрипало, Баре, не хтједе ми јуТтров дати чашицу на вересију! Вели: „Кад имат новаца, пијеш код других, а кад немаш, онда транашш од мене на вересију! Тако рече губа од губе!
— А да ли кадгод што искучиш од рођака фратра пита Роко. |
— Прије би ђаво од њега душу искучпо! Ко се још од фратра помогао!
= А како живиш са осталтјем рођацима г
= А, што питаш, кад знапи Не трпе они мене. ни ја њих, осим Јосипа и снахе Думке,
У судском ходнику затекоше гомилу сељака. а међу њима тамничара Борка, који управи поглед на факина, као да му каже: „А, ти си то. толубе“ Одавно ми нијеси био у гостима!“ А Антунов потлед као да одговори Борку: „Боље је лежати и „у шљептићу, под твојим кључем. него иначе бити
| ; , 7