Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

150 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

цигара. Бјеше висок, снажан, танких, риђих бркова, под којима се бјеласаху вучји зуби. Роко га, запита изнебуха:

= Колико ти је година, Беркасе2

Факин се исправи и пита зачуђен:

= А. штог

— Тако!... Колико ти је, дез

= Шездесет и двије пуне!

— А ко је старији. фратар или ти

= Ја! рече факин, тури у уста и запали кусатаћ, == Кад је тако, ходи са мном! Зове те претур.

= Штааа!2 рече Антун и зашкиљи једнијем оком, раскорачи се, готов да излијема, пандура.

— Да ме водишг Заштог Зато што ми је толико година 2 |

Роко устукну и ушепртљи:;

— Фовнуо ме је претур и заповједио: доведи ми Антуна. Беркаса!

Антун слеже раменима:

— Доиста, зове ме на ракију! Па хајдемо, и онако ја капи од јутрос окусио нијесам!“

Након њеколико корака, настави:

= Онај наш Подрипало, Баре, не хтједе ми јуТтров дати чашицу на вересију! Вели: „Кад имат новаца, пијеш код других, а кад немаш, онда транашш од мене на вересију! Тако рече губа од губе!

— А да ли кадгод што искучиш од рођака фратра пита Роко. |

— Прије би ђаво од њега душу искучпо! Ко се још од фратра помогао!

= А како живиш са осталтјем рођацима г

= А, што питаш, кад знапи Не трпе они мене. ни ја њих, осим Јосипа и снахе Думке,

У судском ходнику затекоше гомилу сељака. а међу њима тамничара Борка, који управи поглед на факина, као да му каже: „А, ти си то. толубе“ Одавно ми нијеси био у гостима!“ А Антунов потлед као да одговори Борку: „Боље је лежати и „у шљептићу, под твојим кључем. него иначе бити

| ; , 7