Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља
НАШЉЕЛСТВО. с54 151
у твојим канџама!“ — Јер, пупави Борко, бијеле коже и његоване браде, као какав савјетник, даваше новад на камату.
Судија за дуго 'не проговори, него мотраше факинове силне груди, гвоздене мишице, руке као лопате, голема боса стопала и дроњке на њему! Поред несумњивих биљега да је Антуна, пиће разорило, ипак се огледаше снага; најпослије залточе:
— Антуне Беркасе, колико ти је година:
— Шта, је ово јутрос! викну Антун... Пита ме за годпне, најприје Роко, па сад ви, лијор... опростите... шездесет и двије!
= А вашем фратру, колико је“
— Шездесет!
— А оном вашем трговцу“
Антун помисти: „Опклада, доиста!" И орузе га надање, да би се она, његова шала о ракији могла. обистинити! Одговори весело:
— Трговац је млађи од фратра; ја сам тај-тарији од свију Пре Нен Знате, ми Перта си нијесмо дутовјечни!
— Теби се не може вјеровати!
Антун му поврну:
— Па не вјерујте!
СОудији јурну крв у обраве:
— Јеси чуо, ти!... Али се савлада. Грјешни Антун замуда:
— Ја... најпослије... не знам! Матица је у намастиру! Ови смо у њему крштени... Ја се, најпослије, не бих заклео да.
— Колико вас има, вас Беркаса старијих“ наптави претур, већ миран.
— А има нас, ето, тај фратар, па Баре, па ја. на Јосип рибар, на..
— Живите ли сви у Ребенику“
— "Ови, шјор!
— А није ли један Беркас у свијету“
_ Факин се трже:
— Једанг.. у свијету“... јест У Америци: Тртак! о