Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

СНАГА БЕЗ ОЧИЈУ

За вријеме херцеговачког устанка. (1875) Васо Горчиновић, кожарски трговац у Дубровнику, мотао је имати око педесет година. Васо је био родом из Херцеговине, из требињског кадилука, па као дијете побјегао је од спромаштине у Град, гдје је најтрије послуживао њеког земљака, кожарског трговца, па му постао шегрт, па с временом калфа, па с временом ортак, па с временом наслиједио га. што није риједак случај међу херцеговачким трговцима, по Приморју. Васо се није женио, као ви његов господар и добротвор. И многе навике Васо бјеше примио, од господара, напримјер, да се сам дуго шета, да сусреће Херцеговце који силазе на пазар, да оштро држи све постове, да се увече дуго Богу моли, да у матави свети водицу четири пута у години, да много дијели сиротињи, да не једе јагњетину прије Бурђев дана, итд. Басо бјеше осредњега раста, широких плећа, дугачких образа, са благим изразом, великих просиједих бркова, који малко заоштраваху мекоту црта. Носио је. „тијесно“ одијело, али увијек прногорску капу, а у руци јаку дреновачу. Имао је момка у магази и кувара, обојицу Херцеговце. Како се често вечером У његовој магази скупљаху херцеговачки трговчићи и радници Дубровчани, прозваше Васа „предсједником влашкога концилијабула ; пошто букну устанак прозваше га „војводом . Међу његовим земљацима владало је мишљење да је остао „чист као од мајке рођен“. те да с тога његова молитва тли клетва има пријема у Бога! |

У исто вријеме кад и Васо Горчиновић кренуо се из завичаја његов брат од стрица Мићо Гор-