Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

(СНАГА БЕЗ ОЧИЈУ. 167

То су све првићи. А и љекари кажу... зову их... како оног који на њеки начин „сочињавају гнијезда. у очима.

Одједном Васо, ударивши песницом о сто, викну:

— Чујеш, брате, триста му јада, што сам ти рекао на тријезно, у четири ока, то ћу сад поновити на „пјано , пред овим нашим пријатељима!

— Ај, ај, вели капетан и удари у смијех.

= Шта ту „ај, ај по швапски, триста му јада, вели, Васо, — пипајући по шпазима... Шта ту... на! и пружи му крајцарицу.

— Батали! рече капетан.

— Држ' то, кад ти кажем, нека види овај ЈЛатинин шта може „Влах!“ Ја како, Влах, Орбаљ... Дела, молим те, онако у два маха... ви то нисте знали, Џивог

= Не знам о чему је ријеч! вели младић

Капетан узе крајцарицу и преви је међу прстима. да тим устаде, раскорачи се, па је преви на другу страну и преломи је у два комада.

= 0, брате, каква. је то баш снага! викну младић у чуду.

— А, шта сам ја рекао, а% прихвати Васо... Шта њему фали Оно, рецимо, што њему фали, имам ја. Ја сам стекао, ја сам господар, па мирна, Крајина! Дакле, триста, му јада, шта ту вазда, него нека се мој брат Мићо ожени, па ето му куће, ето му.

Џиво и момци заграјаше, кудајући се с њим.

— дар није грехота, настави Васо, да од оваког јунака, не остане порода2 |

Капетан брисаше наочари, па кад их натаче, на, његову се лицу појави болни израз. Васо и Џиво постајаху све више одушевљени, а он је ћутао.

Најзад изидоше сва тројица.

Бјеше дивна ноћ. На чивитастом небу трепераху безбројне звијезде. Нигдје свијеће по господским древним дворовима; нигдје живе душе по тлалком Отрадуну, по коме одјекиваху њихови коради. | И а АЕ

(5