Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

СНАГА БЕЗ ОЧИЈУ. _ 169

— Сад већ п ја видим истину! Работа, је-договорна. између Русије и Аустрије! Аустрија ће пристати да зарате Србија и Црна Гора и, ако устреба, загавиће и она у рат, да се створл велика српска држава! Не знам каква ће њој за то награда бити, али, зацијело, тако је!

Устаници почеше слободно прелазити на ауетријско земљиште, а Турцима је Аустрија чинила свакојаке сметње! Затијем настаде још веће чудо, — дођоше добровољци из Црне Горе и Орбије, па дођоше у помоћ и гарибалдинци из Италије! Гарибалдинци, до јуче проклето име међу Аустријанпима, почеше гомилама долазити под Дубровник пи Боку! За њима наиђоше добровољци руски, чешки, словеначки. Еле, настаде права „вавилонска кула“. есарски полицајци друговаху са добровољцима и устаницима. Повољне вијести са, бојишта свечано се објављиваху, — ћесарски комесари братимљаху се и весељаху са патриотама!

Џиво, са још њеколико млађих људи, бјеше се договорио да иду. Уочи поласка дијелог је вечера сједио са капетаном пред кафаном, али не само што не каза своју намјеру, него се навлаш владао тако, како ће се сјутрадан јаче истаћи његово прегаоштво. Кад, по обичају, испрати капетана до куће рече му:

Лаку ноћ, калетане! Збогом! Може бити 8600том за навијек!

Капетана спопаде његов горопадни смијех, а младић, увријеђен, најбржим корацима отиде својој кући.

Сутрадан, у зору, пред градским вратима бјеше на окупу четица младих Дубровчана и четири Руса. Њеки имађаху револвере, њеки старинске пиштоље, кремењаке; сваки је још имао у торбици џебане и хљеба.

Руси бјеху шарено одјевени; било их је са дрногорским гуњевима и руским кафтанима, са далматинским капама и јечермама: али сви бјеху снабдјевени острагушама.