Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља
170 | ___СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
Четица се упути требињском цестом, а кад стиже на Појило, дочека је човјек чудна изгледа. На глави му бјеше црногорска капа, на ногама. опанци и широке шарене назувице, у које је увио
плаве официрске панталоне. На њему бјеше блуза.
а сабљу по козачки објесио преко груди; око струка широки кожни појас: на боку, у силају, револвер и ловачки нож.
Он стаде преда њих извративши малко главу и приказа се:
— Шенсионовани капетан Горчиновић! Желим вам бити друг, ако ме хоћете:
— Капетане! викну Џиво... Дакле...
Ови се руковаше с њим и одмах се упутише. Руси запјеваше: „По чуствамђ братин ме сђ тобео — пјесму декабриста.
Капетан се упути разговарајући се с једним руским официром, који је нарочито иступио из војске, да дође у устанак. Од осталих његових земљака, двојица бјеху ђаци, тројица племићи и јелан машиниста. Од Дубровчана бјеху Џиво, један дрводјеља, један властелин, један богослов, један опанчар, један кафански момак и један мрнар!
Кад скренуше са колскога пута пречцима, на граници херцеговачкој, капетан се поче спотицати.
— Еј, рећиће он, као у шали, — прије тридесет и: њеколико година скакао сам ја овуда као коза, а сад!... Ко би икад рекао, најпослије, да ћу ја видјети ове стране!... Ха, ха, баш их лијепо видим!
И он сједе на камен, па обриса дланом сузе. које роњаху испод наочари.
Пред вече стигоше под манастир Дужи, који бјеше у рукама устаника.
Око манастира, у порти, по доксатима, у различитим гомилама и положајима, видјеше што се ни у сну не снива! Готово све ношње јевропске бјеху заступљене, чујаху се готово сви јевропски Језици, — било је ту калуђера са камилавкама, људи у шумадијској ношњи, Црногораца, Гарибалдинада са црвеним кошуљама и фантастичним шеши-
МР ал ~ |-___- == _(и