Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

СНАГА БЕЗ ОЧИЈУ. - 1

рима, Руса у прногорским гуњевима, и са далматинским црвеним капама! (Ојем тога, ту се могла ода-~ . брати најљешша паноплија, која би престављала развитак оружја! Било је шешана, кремењача, џевердара, средњевјековних „тромбунпа“, острагуша, пиштоља, револвера, сабаља, чак и копаља! Али, било их је доста без икаква оружја. Новодошли снебивали су се због немарности, којом су били прихваћени. Капетан Мићо, пропитујући за војводу, пође пред њима, да се прикажу.

Војводин момак поведе их у манастирску трпезарију, гдје, усред великог дима, нађоше још десетак главара. Један омален, млад човјек, јеврзјског обличја, усред општег ћутања, писао је њешто.

Војвода, послије њеколико обичних ријечи, рече:

— Шта да вам кажем, кад ето видите и сами! Ето нема ни оружја, ни џебане, ни реда!

Онај руски официр исприча како је донио доста новаца, те се може набавити што буде требало.

— Новца имамо доста, рече војвода, али каква, вајда кад реда нема, нити га може бити!... У осталом, разтовараћемо о томе касније, а сад опростите, јер ево имам журна посла...

Руси отидоше да потраже своје земљаке, капе«тан Мићо да нађе своје братственике Горчиновиће, Џиво се придружи Шумадинцима које нађе подаље од манастира, на једној јутрини, гдје се бјеху окупили око једног младог тамбураша. Сви махом бјеху весели, баш као и њихови другови гарибалдинци. Брзо се познадоше. Тамбурашу бјеше име Влајко Шапчанин... .

Истом у сумрачје сјети се Џиво капетана, те га нађе у порти, гдје се живо разговара с једним средовјечним, крупним Гарибалдинцем. Око њих посједало десетак Талијанаца, те слушају препирку, која се водила у истом талијанском жаргону... Разговор је био стратегијски и као да се тицао напада на Требиње. Талијан је падао у ватру, бранећи своје гледиште, и ува сваку трећу ријеч, ви-