Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

172 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

каше: „Ала ја вас увјеравам, кептене, — зашто ли га зваше „кептеном , кад се талијански каже „капитанијог“

Мићо, Џиво, богослов, властелин, каванар, мрнар и опанчар, преноћише поред огња. са Шумадинцима. Влајко Шапчанин одликовао се не само као тамбураш и пјевач, него и као велики ђаволан.

Пред зору диже се велика граја. Сви поустајаше и пођоше, не знајући ни сами куда, проглушени различитим узвицима у више језика.

Заузеше положај на падини једнога брда. Кроа маглу назирало се Требиње, а под његовим бедемима. комешао се људски мравињак. Дознадоше да се то брдо зове „Тројичина Главица“, и да ће Турци покушати да заузму манастир...

Капетан сједе на пањ и лицем зарони у пре гршт. Дубровчани стајаху око њега; Гарибалдинци одвојено. Шумадинци одвојено, Херцеговци и међу њима војвода... одвојено.

На један мах настаде прасак пушака и зачу се граја „напријед“. Па онда сви без одређена. смјера и реда, почеше пуцати. Па се одмах поремети пређашњи распоред, а угледаше капетана на њекој њиви, одвојена од војске. Он се окреташе око себе, држећи сабљу у десној а револвер у лијевој руди. Близу њега лежаше њеко. 5

Ко би могао испричати све што је даље било! Али пред подне згрнуше се сви пред манастир, у забуни, у вбрци, каква се једва замислити може. „Турци бјеху сузбијени , тако је ишло од уста до уста, а на свакоме који то тврђаше, могло се погнати да тако говори, што је од другога чуо! Говорило се да има око петнаест устаника, мртвих... Сви Дубровчани бјеху живи, а одмах сви посумњаше да је капетан погинуо. Војвода изда наредбу ла се сви устаници, који нису Херцеговци, разиђу, да. се сутрадан рано скупе у њеко село на граници...

___Лутајући тамо амо, Џиво дознаде од једног Шумадинца, да је погинуо Влајко Шапчанин на њекој њиви, гдје су били само он и онај ..слијели