Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

-" ПОВАРЕТА. | 077

како бу их и његови преци оставили: полице са кујинским посуђем, два велика, орахова ковчега, дугачки храстов сто, над њим велики разапет Исукрет.. Јурјев поглед заустави се на контурама жене, која, тик огњишта, бјеше окренута лицем ка вратима. Јурај се накашља, жена се окрете, застаде малко, па се сретоше између прозора. И викнуше заједно:

— Е по бога, Јурета!

— Ма! Драта ма!

Послије загрљаја, затледаше се једно другоме у очи, у модре, ситне, бистре очи, које по нашим острвима нараштаји један другоме предају, каогод што предају и обле главе, округласте образе, радост живовања, јако вјерско осјећање, нејаку моћ мишљења и скучен број ријечи!... Јурјева мати, Луца, изгледаше као његова старија сестра, старија за. десетак година, не више! Имађаху исти затупаст нос, кратку, заобљену брадицу, бијеле и румене образге.

Настадоше питања и одговори, која су, почињала на „а , каошто то бива кад су острвљани угбуђени. — А. како си, маг

— А добро, Јурета, како си тиг

— А добро! А ћаг

— А добро је (и ћа!

—А. Миш г

— А добро је и Миш!

Па онда се жена њешто намрачи, узе највећу троножну столицу са наслоном, па је привуче ка огњишту. Син сједе и узе савијати цигарету. ена поче стругати рибице, које бјеху у кориту.

Луца се много нагну, а кад поново проговори, глас јој поста непоуздан, као да је веома уморна.

— А ти си писа да ћеш доћ... тако... до десет дан 2

— А јес! приварио сам вас!...

— А био си око цилог свита

#13 РААНИЈЕХ КРАЈЕВА 12