Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

ХУЦ

Жрчку и т. д.. „Свит је, мој Брне, — вели Матавуљ "у своме Бакоњи, — велика скула! Зато гледај, док си млађи, да још изађеш из наших тискоба, па ћеш више научити, но из икоје књиге!“

Умро је, како сам већ поменуо, у Београду, 20 “фебруара 1908, као члан Орпске Краљ. Академије. Његова. смрт је с правом сматрана као један велики национални губитак.

М

На реду је да штогод кажем о овом издању.

Српска Књижевна Задруга издала, је раније, сем "романа. Бакоња Фра Брне и дуже приповетке Ускок, још и Матавуљев драмат Завјет. Да би се одазвала у више махова израженој жељи својих читалаца, она је годавна намеравала да у две свеске изда Матавуљеве одабране приповетке, а. то је што и рећи да их безмало изда све. дастој у раду. који је наступио због рата и његових последица, спречавао је досада да„другу да ту своју намеру оствари, тако да је она. тек данас стигла да то учини.

У ову прву књигу дошле су само Матавуљеве приповетке из живота приморског, и то тек један мали део њих, пр пите је строго одмерени број штампаних табака, које сам могао да искористим, вахтевао да се број приповедака ограничи према расположивом простору. Што се тиче избора овог првог · дела приповедака искључиво приморског предмета, то сам настојао да га удесим тако да би се из њега, могао да види поступни развитак Матавуљеве приповедачке технике, почињући од првих, по склопу и обради још неситурних новелистичких огледа у Бодултици, Пошљедњим витезовима и Овраимантији, па до мајсторски заснованих и дивно израђених новела: Поварета; Пилитенда, двопо, Ошкопац и Била, Др. Ивановић п Баба Мара. Средње место у овом зборнику, као и у пишчевом уметничком развоју, "заузеле су приповетке са слабијом артистичком об6радом, и у којима је писпу већма стало било да карактерише средину и протури извесну етнографску и лингвистичку грађу, него да даде ствар која је Про

Из РАЗНИЈЕХ КРАЈЕВА