Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

-218 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

дјех тако два неједнака брата! Доктор је био пр-номањаст, дугачка трупа, кратких ногу, велике главе, али те нескладне размјере тијела поправљаху у њеколико велике сјајне очи и питомо лице.

Пошто се повнадосмо и наразговарасмо, понесох утисак да се млади доктор прецјењује, да је увјерен е ће све бити како он жели, да је хладан и неискрен.

Ивановић је био из богате куће, — знало се да "ће његов дио имовине изнијети до 50.000 форинти. Доктор“ Ивановић узе господски стап, па се даде у походе. Најприје походи два стара ребеничка љекара. Можете мислити, каквим га срцем чекаху ти стари Ескулапови жрци, који су, ваљада, педесет година, пијавицама и рицинусом лијечили све болести по Ребенику и по котару. Па доктор заређа по бољим и средњим кућама. Од женскога свијета потече готово једногласна хвала, како је лијепо васпитан, како се по Она може судити да ће бити добар, модеран љекар! Набрзо се Ивановић додвори и људима од утицаја, свећеницима, вишим чиновницима, богатијим трговцима, чак и старим медицима.

Почех се с њим састајати сваког дана, послије ручка, у кафани, гдје играсмо билијара. Мало по мало, познадох га скроз п увјерих се да је пеизмјерно себичан, готов на сваки компромис са својом савјешћу. О нашем народном покрету говорио је с багателисањем, тврдио је да још задуго морамо бити потпуно подложни талијанској култури, јер да немамо ни елементарних увјета за самостални културни развитак.

Ивановић је био веома вјешт играч на билијару; у томе једини у Ребенику према мени. А та је игра била моја велика страст. Послије небројених

партија билијара, нас двојица заподијевали смо разговор, причајући један другоме ђачке дДожИвљаје и успомене из два толико различита свијета, романског и германског. По себи се равумије, да "смо говорили и о нашим љубавним доживљајима.

КЕ ДК ДОМ