Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

ДОКТОР ИВАНОВИЋ 219:

Доктор се поносио својим успесима на љубавном. пољу; по његову причању, био је просто неодољив. Почео је,, вели, на томе пољу војевати јоти као гимназијалац, па, доцније, о школскоме распусту, у своме селу имао је харем, а већ у Бечу његовим жртвама, не бјеше броја.

Јесен је била лијепа. Доктор заведе у нас сасвим нов обичај, излете у поље, у повећим друштвима мушких и женских. То је била његова заслуга,. а то је могао у оно вријеме само Ивановић покрепути и извести у Ребенику. У тим излетима, весело се проводило: јело се, пило, пјевало, играло, а доктор је био душа свега тога; све је он предвиђао, за све се старао. Према удавачама, да се којој не би замјерио, имао је једну мјеру љубазности. А утицај његов на женске главе био је велики, иако су та међу собом звале надимком „доктор Патак“ због његовог гегања/у ходу.

Задуго није Ивановић ниједној срце занио, али, с временом, у односима према њему, било их је три врсте: било је оних које су се њему наметале; које су га, још проучавале; које су биле сасвим немарне према њему. Разумије се, у тој трећој врсти биле су: најљепше и пајбогатије. Од ових, једна се особито истицала објема особинама, а поред тога и господским поријеклом. Само добро оштре и добро испитљиве очи могле су поњекад опазити на. докторову лицу као љеки облачак сјете, кад би се забављао са, лијепом и богатом племићком, и она би се поњекад загледала у њега њекако као у недоумици, без израза каквог осјећања. Племенита Ана Ковићева, јелиница, у болешљиве и сувише побожне матере, била је веома сентиментална, засићена романтичном лектиром.

хад настадоше вјетрови и магле, ми, самци, не избивасмо већ из кафане. Ивановић се поче дружити са фратрима. Уз то постаде опрезнији него што је дотле био. На махове пак поста веома, рагговоран и весео. Ја сам тумачио ту плиму и осјеку тим да је то у вези са његовим односима.