Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

ДОКТОР ИВАНОВИЋ. 228

главицама ребеничке околине, није било видјети. живе душе. Море је било чивитасте боје; дугачки вали погоњаху се и пропињаху се. Двије или три лађе једрењаче примицаху се нашем пристаништу, клањајући се.

Што се већма пењасмо, биваше језивије. На западу котрљаху се мутни, големи облаци, летећи један за другим, а како који стигне на границу неизмјерне тамне површине небеске, онога тренутка утоне у њу! То ми је напомињало војскекоје се спремају на напад. Главна је на окупу, а заостали дијелови прикупљају се журно. Борба ће настати скоро!

___Ивановић је сједио дубоко замишљен, на, челу · му се удубиле бразде, а очи је скренуо на страну, — израз човјека који бира и омјера сваку ријеч, коју се спрема да изусти. Мени се заче сумња да он пе иде кући из сентименталних разлога, него ради свога дијсла, а мене да је повео као „човјека од закона. Покушах да одбацим ту помисао, запита: — Шта, је, докторег Какве вас то крупне бриге морег

— Мислим о једном чудном патолошком случају, који ме веома. интересује, а не могу да му ухватим краја.

=— Тако! А ја у себи рекох да сте с мислима у Маломе Голупцу, код својих!

"Доктор ме чудно погледа.

— А штог Оно, додуше, жељан сам и својих, али домало бићемо заједно!.. Олучај болести који вам поменух, може и вас занимати! Да чујете!

И уге описивати болест неке тежакиње из ребепичког заграђа, Па жена не само што изгледа здрава, него здрава је дању, али ноћу, сваке ноћи од десет часова, од прилике, па до зоре, спотадну је тешке муке, — трава се, пјени, превија се од загонетних болова, којима се не може знати повода... Доктор рече, да намјерава опис тога случаја послати њеком свом професору у Беч...