Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

30 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

дијоти скојима се бјех удружио, те грдно изједошеми преко пестотина, печах, те ти немогок од срамоте писати, али... Сад сам наумијо једну работу, којаћеми одиста за руком испасти. Надај се добру гласу до мало...

Рова. се није надала, а није се преварила. Мину година, двије, три... од Радула ни гласа ни трага. Послије чу се, да је жив, па опет да није, да је у Калифорнији, у Бразилу, да је погинуо, да се оженио, и т. д. Јуди су долазили отуда и причали за њ, али сви неједнако и њекако на претрг. —

Рова, се брво прибра. Прчварница бјеше на згодну мјесту, а Роза усталица и штедљива, па шаљива, и погодна, те кроз три-четир године стече колико бје доста да отвори кафану „код веселог мрнара.“ Ту су јој се слагали дани за данима, ведри и весели, сви једнаки, тако пунијех седамнаест година, док не“ поста онака, какву је затекосмо у почетку ове приче, бива настрана Роза, али поштена и добра до дна душе, те стога љубљена и поштована.

Она је о Радулу говорила без срџбе, сасвим хладно, као што би говорила о коме му драго странцу који јој није што занио. Што више, она му је била. мало и благодарна, што јој остави триста талијера, а. највише што је баш њу оставио, „јер кога би јавла. чинили да је остаз Били би просјаци, а јубили се“ не би“ — рекла би често она.

„А да рашта чуваш она. два пиема његова“ питали су је.

„Да могу показати, да сам жена удата, сјор мој! Па ако се обистини, да се он тамо озенио, да се могу удати за. сјор Занета, — и тако ме он коста 30 фио–

рина на мисед“. ~

х %

Одједном се смрче код „веселог мрнара“. Сунце је сјало и гријало на сав мах, како већ може у Приморју а у међудницу, а ипак у кафани... не знам друкчије да кажем но мрче! Као да се угаси њеки овијетли пламичак, који нико није гледао, али који,.