Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

БОДУЛИЦА 5 29

„Па: ето, хотјес потји ва менекаг

Ја се крстим и бизим.

„Нема ту сале — вели он — него ако тјес, реци само. У недију прва, наповид, у понедијак је светац, друга — а у другу недију да се винцамо!...“

„Ота сам ја, кукавица знала, ста је удаја, и каквих јуди има, и какав је свит. Ја рекох нетју!“

– Па је било баш како је Радул нудио. Друге не_дјеље бодулица се законито назва: Роза, Пиводићка.

Шта је било с њиме послије тога, Роза није радо причала, а знало се. Одмах по вјенчању нови супрузи отворе прчварницу на пазару. Млади домаћин, већ првијех дана, понашао се као господар и господин; руку није каљао; једино што се удостојавао повјеравати својој невјести своје широке васпове. Он ће ово, он ће оно. За њ није ситна работа. Нема ту... до мало, само нека му се прилика, дадне... а није далеко, он је већ вреба... па богати Гавап.

Роза, пако није знала, „какви су јади и какав је свит, не бјеше изгубила, свој бодулски здрави "разум. Видје она, на кога се намјерила, али пије му се противила, није се инатила, но, је трпјела и радила за обоје.

С дана на дан Радул остајаше помање у крчми, изговарајући се да има посла час по пазару, час код Петра и Павла. Кад видје, да се жена не једи, поче долазити само да једе и на ноћиште, док најпослије — а то није било даље него пете недјеље гомркну а не освану у кући.

Пестаде га.

(0 почетка, мислило се, да је негдје заглавио, па су га и тражили по околини, али се убрзо чу да је отишао у Трст. Након три мјесеца прими Роза писмо из Њујорка и у њему, осим осталога, бјеху горе ријечи:... „нијесам јато одала учинијо, али ти знали е нијесу замене ситне работе, носам прегао „амо ђе се може стећ, ла ћу ако Богда, најдаље ДОгодине стић, ане празнијех шака занаго...

Послије године прими друго писмо из ОСакрамента, а у њему писаше:... „нагрдише ме њекизи та-