Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

ПОШЉЕДЊИ ВИТЕЗОВИ

1

У срцу града Х. налази се улица светога, Фране, гдје су нанизани властеоски опустјели дворови, међу којима је назнатнији онај племенитијех М-вића. Тај двор је крпеж од неједнаких грађевина, зиданијех у различита, времена.

Гледаоцу с улице пред очима је, у тамној зидини, над високим вратима, исклесан овакав грб: окруњена аждаха исплазила језичину, пропела се на, задње ноге, а у предњој шали држи го мач. (С обје стране те зидине стрше висока здања. Десно је крило прави двор, сав од тесана камена, на два пода са сведенијем прозорима. Лијево крило бијаше некад тврда кула; с временом се пушкарице раширише у неједнаке четвртасте прозоре, али ни данас, за три копља висине, нема на њој никаква отвора. Та два здања бијаху везана двама беденима. Беден састраг претвори се у ониску кућу, намијењену слугама, а онај до улице утињи се и поста прости оборски зид, држећи на својим грудима, кроза дуго вријеме, поменуту страшну аждаху, то витешко обиљежје М-вића, које они донесоше у ХИП вијеку, кад побјегоше из Босне у Приморје. Прије не много година, свакога дана у зору, кад звона огласе поздрав Богородици, њеко би отрорио гвоздене капке двају прозора у приземној соби, па протурио главу изван, Бјеше то повелика глава, облијех образа, сијеријех очију, права носа, подрезанијех просједијех бркова, покривена црвеном капипом. Она почиваште на задриглу врату, овај на

о:Е о