Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ

Тридесет година прије, град Розопек са подграђем имађаше њешто више од хиљаду душа.

Становници се дијељаху на старосједиоце и дошљаке. Старосједиоци бијаху Срби, дошљаци „свака вјера“. И једни и други дијељаху се засебно на три сталежа. Српску аристократију чињаху стари поморски капетани; средину трговци и имућније занатлије; фукару сиромашнији радници, лађари и. рибари. Дошљаци се дијељаху по овој степеници: судија, комесар, њихови пристави, два љекара (срески и опћински), инжињер, апотекар. управници: поште, телеграфа, пореза, царине, писари, преписивачи, канцеларијски пријавници, два тамничара, жандари и послужитељи, њеколико крчмара и радника у подграђу — усве око тридесет породица.

Осим тога, у Розопеку бијаху четири духовна лица и два школска: прото са капеланом, капонић са кооператором и два учитеља. Тијех шест људи бројаху се као двије засебне касте, са два одјељка.

Џајзад, у тврђави ровопечкој бијаше око дванаест официра и батаљон војника.

Гле, прије тридесет година Розопек је био у њечему налик на Индију!

Али ондашњи Розопек могаше послужити за углед, што се тиче реда. У њему је живот правилно текао; његова била откуцаваху једнаком мјером.

Зором, сви капетани сјеђаху на својим терасама, пушећи из дугачких чибука; мало касније, отвараху се продавнице и радионице; још касније, отвараше се кафана. „код Аустрије“; још касније, купљаху се у њу чиновници, па иђаху одатле на свој

При са 57