Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

- 88 Џ СРЛОКА КРТЖЕРНА 37“прмгаА,

кооператор могли јасно чути француске команде: „ан плас!“...“, „месје“, „мелам!“.. Шен англез!_ које пристав, као прави јужњак, изговораше: „ан плаш“, „мешје“, „англеж“,. =

У поноћи, сашли би сви у кафану да вечерају, -а горе би се отворили прозори. Вечерало би се при"лично хитно, али здравице трајаху дуго. Бивале су три: једна храброј војсци, од начелника; друга грађанству, од мајора: трећа омладини, од судије. По"слије прве, отпјевали би одборници са њеколико госпођица химну; за другом би шљедовало громко „хура!“ — ва трећом пјеваше Тереза једну романсу, коју праћаше доктор Зането уз флауту. Па онда би "опет отишли горе, и опет би се под затресао, и цијелу кућу ухватила дрхтавица, и... све тако до зоре.

Сутрадан Розопек изгледаше као да је кугом поморен. (Сви прозори око трга цијелог дана затвофрени, па затворена Бепова кафана, па нигдје берекинчића, ни паса. Али куд и камо бјеху претежни ји "и трајнији трагови те бурне ноћи на духовима, но што бијаху на тјелесима! Најмање за петнаест дана игранка бјеше главни предмет разговора по кућама. међу бришкулантима у кафани, по канцеларијама, га највише вечером на тргу. Нажалост, бјеше она и извор задјевлцама и раздорима, бјеше узрок да се прекидају дотле трајне срдачне везе, да се из темеља помјерају дубока убјеђења и стални погледи на сви_јет, — на роволечки свијет. Грађани бијаху љубоморни на војнике и осјетљиви на њихове увреде. њекако увијек након два три дана проналажаху се увреде. Грађанке су баш противно мислиле о војницима. Отуда раздор ивмеђу њих и људи, па би "се и једни и други дијелили на безбројне огранке, те се међусобно гложаху као жути мрави. 'Трзавица "би престала у томе правцу онда, кад би стигле позивнице на официрску игранку; престала би у томе правцу, да се настави у другом. '

томе се мало шта има причати. Главно је

"ово. Велики орој дама мијењаху једна с другом ха-љине, те су се тако без трошка и дангубе, појављуи-

; ' + + Б ЈЕ