Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОЛТЕКУ. 87

боји и по кроју што мање наликују на туђе, можете замислити на каквом је чуду била стара модискиња. А опет је била на чуду како да не ода туђе тајне, јер

јој то свака. на душу стављаше! Колико јој хитријех замака намјештано бијаше, колико је вјешти јех извидница уходило, колико је препредене женске липломације улагано било око тога посла, — то већ да. се не прича, докле би омркла знаменита ноћ кад. би се нове новишате, сјајне тоалете појавиле у кафани „код Аустрије“. Већ с вечера разлијегаше се свирка. Фукарске жене и берекинчићи загушили би улазак с поља. Улазак је био кроз кафану. Одборници, у фраковима и налинкани, сједијаху до врата. Није им требало да буду на опазу, јер 6л повнали на публици пред вратима, да се примиче гомилица учесника. Спуштени шлепови, као паунски релови, попадали би по поду, па брисали тијесне и стрме Бепове степенице. Озго сретаху улазнике најприје: силна, јара, помијешана са задахом од капетанова, пвијећа и дуванскијем димом из пушионице; па онда, у тријему, дочекиваху даме, жељне што прије да. виде тоалете. Међу узајамним „ах!“ и „ох!“, међу руковањем и грљењем, укрштаваху се оштри погледи, живе муње, које немилостиво тражаху узајамне мане у одијелу, — што је изазивало особиту веселост међу официрима. Најзад, затутњили би ситни одмјерени скокови, па бил се почео трести под Бепова стана, па би дрхтавица обузела цијелу кућу, тако да би попгравало и кандиоце пред „мадоницом“, а. скленице цокотаху, као зуби у грозници. Жене и берекинчићи одмакли би се до средине трга, пиљећи кроз прозоре. 'Тако су и слушкиње господскијех кућа око трга, (ако им бјеше до тога) могле тачно знати

_ Послије „обртнијех игара удесио би се кадрил, којим управљаше сухи пристав. Његов кријештави _ глав допираше до средине града. те су каноник и