Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

- 86 | СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Због тијех дванаест годишњих литија, Розопек _је имао дванаест редовнијех трзавица, јер је ваљало -да свака литија буде љепша од „њитове“, те је за сваку требало најмање недјеља дана припреме, а за "сваком настушшше бар по толико дана препирке и "хвалисања.

Него, све то не квараше Розопечанима сна, колико двије годишње игранке.

У Ровопеку су бивале двије годишње игранке.

Одличнији грађани приређиваху своју у Бепову остану, на горњем спрату кафанском, гдје бјеху четири собе. Ради тога, три дана прије, Бепо и Мандалина изнијели би сав потребни намјештај и сами "се преселили код њекога рођака. Тада би одбор отишао ка капетану Јовану КЕ. најбогатијем Орбину розопечком, да га моли нека позајми њешто од свога намјештаја и све своје егаотично цвијеће, које је старад гајио у великијем лонцима. Затијем бл одбор „украсио једну од четири Бепове собе, кретивши је дворницом, иако не бјеше виша од осталијех. Дотле је било мало трошка, али кад требаше одабрати онога, који ће отићи у котарски град да погоди и доведе свираче, тада би, редовно, сваке године настала, начелна препирка: „Хоће ли се ревена плаћати по особама, или по породицама“ Разумије се, то би питање поставио један од неожењених, а управник царинаре (онај што је имао шест кћери), устао би први противу тога, и к њему би се придружили сви ожењени, дакле већина одличнијих грађана...

Много прије тијех пошљедњих припрема, дошла би иг котарскога града једна стара кројачица са двије помоћнице, те би се настанлле код судије. Долазак тијех шваља узроковаше голему узрујаност међу женскијем свијетом. Шваље нијесу излазиле из судијине куће но вечером, мало у шетњу, готово кришом. За вријеме њихова бављења, госпођа не примаше посјете. Најзад, послије њеколико дана. шваље би прешле ка комесару, од њега ка приставу, па тако даље по хјераркичној љествици. Пошто свака госпођа и госпођица. хоћаше да јој хаљине и по

А а тати 7