Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. Е 85

0 великим празницима, који нијесу једнога дана. објема вјерама, Латини су ишли у православну“ цркву, а православни у њихову, с једном намјером да. траже што, чему ће замјерити. Уђу на пр. српска господа: капетан Марко, капетан Јово, шјор Глишо, шјор Симо... уђу људи у ев. Фрање, и крсте се“ својски, и клањају се лијево и десно, и сваки начини лице, да би човјек рекао: „Е, ако ови нијесу побожни, онда и нема побожности на свијету! Мудри Латини чине им мјеста и учтиво одговарају на њихове поздраве, али испод ока добро мотре на израз лица „невјернијех Грка“. Несрећни кооператор на проповједници спете се и постане смијешан, каоноти човјек који тражи да се допадне и онима који га“ мрзе, који траже длаку у јају. То се исто дешавало. и проту и његову капелану, кад Латини дођу. Није дакле чудо што су свећеници увијек раздражени били, те, кад увјерени бијаху да се око њих налази само њихова паства, онда... већ разумије се шта. проповиједаху.

Али то су ситнице. Главно бијаху литије. Послије одласка Франпуза из Приморја, Латини уведоше три годишње литије: на дан св. Фрање, на Брашанчево и на велики петак. Православни у старо“ вријеме „ношаху крсте“ само једном у години, око Спасова, дне, допније и они заведоше три литије: с Богојављењу, о Никољ-дану и о Великој Госпоји. И у свему се поведоше за Латинима. Којим су улицама ови пролазили, онуда хтједоше и православни; којим су редом они ходили, хтједоше и ови, — напријед дјевојчице, па ђачићи с рипидама, па свећеници под „небом , па главари са свијећама, па одјељак војске, па опет главари и свјетина... Тако је трајало двије или три године, па Латини заведоше“ четврту литију, а православни пету. Па онда опет након двије године „царска вјера“ придаде још једну, а тада православни придадоше још двије. Даље се није могло, јер војници одлучно одрекоте своје учествовање у више од дватаест литија. — а бег: војске каква је парада!