Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

јено и пчеларсшво. 1 ) Исто тако било је нешто и свиларшва,-) И ако је Србија била врло плодна земља, те је могла да произведе сваку врсту жита, ипак је пољоиривреда у њој стајала далеко испод сточарства. Обрађивање је земље било врло примитивно. 0 употреби ђубрета није се ни знало; ђубре се, кад би се где нагомилало, просто спаљивало. 3 ) Орало се ралицом и то врло плитко и невешто. 4 ) Исто је тако примитивно рађено и све остало око земљорадње. За дуго после ослобођења сејао се у Србији само кукуруз, јер је, сем Мачве, варошког станивништва и турских гарнизона, проја била главна народна храна. Пшеница је ретка. Сејала се само толико „колико да се погача за госта и колач о слави“. б ) Вароши поред Дунава доносиле су пшеницу и пшенично брашно из Баната; у унутрашњости земље тешко их се где и могло наћи. Тек пред крај владе Кнеза Милоша почела је да се сеје и пшеница у јачој мери, и то најпре у Шабачком и Јагодинском Окружију, и да се уводи пшенични хлеб. Јечма се сејало врло мало, само колико је потребно за коње; али га се по некада у мањим

он га је преклнњао да то не чини, јер ће „људи мислити да је помеоио памећу“ (М, Ђ. Милићевић, Кнез Милош у причама. Београд )900, стр. 57).

‘) М. Петровић 11, 987 —989; Споменик 17, 36.

2 ) Спомечик, 17, 36.

3 ) Подунавка 1844, 84.

■р Ibidem 86. У Iедном се акту пз 1825 г. казује како се један сељак жали да народ, због сиротиње, оре чак дрвеним раоницама и копа дрвеним мотикама (М. Гавриловић, Мнлош Обреновић, 11, 604).

5 ) Сретен Л. П, 207.

ПРИВРЕДА