Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

јући да ће се, ако се тако настави, остати не само без жира, већ и без горнва наредио је 1 децембра 1820, а затим 2 новембра 1821 године, кнезовима и кметовима да добро пазе и да „никоме на какове ситнице гору обаратине допуштају“, да често шуму обилазе, да пазе да се „на прошће и у зиму за говеда не обара и не скресава“ и да се сваки ко се о ово огреши казни *) Мере зазаштиту шума предузимане су много пута и после ових наредаба. 29 августа 1833 године предложио је Народни Суд да се у свакој нахији постави по један нахијски шумар' 2 ), и нахијски су шумари постављени. 26 фебруара 1836 наредио је Управителни Совет свима војним командантима „да се у свакоме срезу, у ком год има шуме, по један шумар избере и постави, који ће шуму среза, у крм је шумаром постављен, обилазити, надгледатп и чувати да се шуме немилосрдно не секу“. 3 ) 8. јуна 1837 шумари су укинути, а заведени су економи. 1 ) Но од свега тога мало је било економске користи, и за све време владе Кнеза Милоша остало се на томе да шудlе дају само жпр, шишарку и дрво за домаћу потребу. Само се нешто дрва у фатовима извознло у Аустрпју. 3 ) РударстБо у Србији, за владе Кнеза Милоша, може се рећи, није ни постојало. Средњевековно

') В. и Н. Петровпћи, Грађа за историју Краљевине Србије I, 355, 11, 447—448.

2 ) Државна Архнва, Кнежевска Канцеларпја, Народни Суд 1833.

3 ) Држ. Арх., Државни Савет 1836, № 402 А.

4 ) Зборник Закона п Уредаба 30, 196. Види још и Зборник Закона н Уредаба 30, 92; 1, 10 i.

3 ) М. Петровпћ, 1, 205; Споменпк 17, ?6.

6

ИЗ СРБПЈЕ КНЕЗА МПЛОША