Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

ТРГОВИНА

Домаћи и сшрани шрсовци. Сшока и сшочни производи најглавнији извозни артикли. Пошребе иримитивне Србије. Увозна трсовина. Бласосшање Србије. Унутрашња трсовина. Сеоски дућани. Торбарење. Трсовина робљем. I Док је пољопривреда у главноме таман задовољавала домаћу потребу 1 ), докле су обилате шуме подмиривале домаћу потребу и немилосрдно сатиране, и докле рударство није представљало готово ништа, дотле је сточарство, најјача привредна грана, сем што је обилато подмиривало потребе земље, било и најзнатнији део њезине и унутрашње и спољне трговине. Кнез Милош је био у потпуном праву кад је тврдио да је „трговина у марви.... једини npoдукт нашега предела који се у ону страну извози и откуд народ наш сва потребна себи и данак набавља“. 2 ) У Србији је било и домаћих и страних марвених трговаца, но и једни и други су, у главноме, водили изнозну трговину.

1 Ј- ВујиЦ. Путешествије по Србији 11, 177; Споменнк 24 стр. 35.

-) В. и Н Петровићи 11, стр. 468