Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

Мисао о склоништу за умоболне јавља се врло касно. Такви су болесници, по старом обичају, вођени у манастнре и тамо остављани нези и лечењу од стране калуђера. Тако је 17 априла 1823 годнне послао Кнез Милош некаквог бесомучног Латинина из Крагујевца у манастир Каленић да ra тамо игуман прими „и чини дужност исцеленија ради“. Тако су слати умоболни и у друге манастире. 6 ) Но како се десило да је 7 јуна 1839 године један умоболник из Брђана, Округа Рудничког, убио у манастиру Вујаку манастирског слугу, то је Попечителство Правосудија и Просвешченија у споразуму са Митрополитом наредило 10 јула 1839, №. 788 да се умоболни „ннгда сами не пуштају, него киме од фамилије своје до манастира да се допрате и по окончању молитве да се за цело време бављења свога ким год од фамилије своје онде чувају, да не би братству манастирском илн на поклоненије доходећем народу опасни били“, или да се болесницн „неодложно, пошто им се молитва очита, из манастира отправљају, нли да се помоћу најближе мирске власти у такво стање етављају, у којем не би могли другоме вред наноснти.“;) Тек 15 новембра 1839 године предложио је Совет Намесничеству „да семанастир Студеница определи за место за држање сумашедших“, а да држава даје помоћ за пандуре, којн ће их чуватн. Даље се лредлаже „да калуђери дужни буду молитву, пост и друга њима позната средства над истим сумашедшим к нсцеленију њиховом употребљаватн“д) У на-

°) Држ. Арх., К. К., Дел. Прот, 1823, № 594 n 644; 24 јула 1824, № 1487 п 1489.

7 ) Зајечарска Судска Архпва 1839, № 591.

8 ) Држ. Арх., Држ. Савет, ппс.мо Совета Наместнпчству од 15. нов. 1839, № 1871.

220

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША