Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

шем се народу још и данас верује да вођење умоболних у неке манастире помаже да оздраве. Нарочита су у том погледу познати манастири: Студеница, Горњак и Св. Роман. У њима има и нарочитих ћелија, у којима се умоболни затварају и чувају неко време. За време док су болесници у манастирима, калуђери им читају молитве, као што се у предлогу Совета Намесничеству каже. Шта значи „пост“ није нам. јасно. Да ли је то пост калуђера или болесника? Исто т?ко не знамо ни која су то „друга њима (калуђерима) позната средства“ која употребљавају „над истим сумашедшим к исцеленију њиховом“. Биће да су то кладе, какве сам пре десетак година видео у једној ћелији старога конака манистира Горњака, у које спутавају умоболнике. То су две дебеле и тешке греде, које су на једној страни састављене дрвеним клином, те се могу склапати и одклапати од прилике као бријач. У њима су удубљења, у која се утуре Hoje болесникове, па се онда греде саставе и с друге стране клином једна за другу притврде, тако да болесник може лежати само на леђима. Метање у кладе сматра се као добар лек за умоболне, те народ моли калуђере да метну у кладе болеснике не само кад су немирни, већ и кад су мирни. Кад су немирни остају у кладама по двадесет и четири сата, а кад су мирни, онда мање. За npoстирку болесницима се стере само мало сена или сламе, и то је све. Кад сам ја посетио Горњак, место на коме је лежао последњи болесник било је застрто само пасуљевом сламом. Да ли калуђери имају још каквих „средстава" „к исцеленију" умоболних није ми познато.

221

МЕДИДИНА