Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

лаке, и не скупоцене, каруце ншле за њим, у које би седао тек кад је киша, његова је пак пратња •увек јахала. 1 ) 1829 године нико није и.мао каруца осим паше београдског, који је п.мао некакве прастаре, отрцане каруце и Кнеза Мнлоша. 2 ) Исто је тако било чак и 1834 годнне 3 ). 1837 годнне имали су их са.мо још Јевре.м Обреновпн и митрополит. БраКа Симићн тек су крајем те године добила одобрењеод Кнеза „да могу себп узети кола покрпвена, на стубићи, без врата и пера, да се на њп.ма возе.“ 4 ) У место кола сав саобраћај вршен је на коњи.ма. Коњи су се за .јахање учнли спецнјално.ме ходу, који се звао „раван“ ти.мс што су и.м везиване десна за десну и лева за леву ногу, тако да су се могле кретатн само једна па друга страна, што је јахање чинило врло лаким и угодним.-') Јахали су не са.мо људи, већ и жене. 'Жене су јахале на пстн начин као и људи. На коњи.ма су путовали и свн странци који су долазнли у Србију. На коњу је допутовао Д. Давидовић после преласка у Србнју крајем 1821 годнне нз Београда у Крагујевац. 1 ”) На коњи.ма су путовали по Србијн; Ј. Вујић, Ђ. Магарашевић, Пирх, Хердер и сви други. На осамареним коњи.ма ношени су и сви терети „и

Кнеза Милоша, и ако су коњп билп „добрп за јахање, укола •су се слабо презалп”. fM. Ђ. Милићевпћ, Кнеж. Србија, 113,).

‘) М. Ђ. Мплићевпћ, Кнеж. Србија. 1061 -) Пирх, 24. п 71.

■'■) Споменпк 24, 22.

‘) М. Светпћ, Огледало Србско, 39. ■) Пирх, 7i.

6 ) В. н Н. Петровнћи И, 376.

30

113 СРБПЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША