Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

■ жито' и брашно исо и пиће — у мјешинама или у •бременицама." 1 ) Сем коњског и колског саобраћаја на главним су се путовима могле гдешто видети и натоварене камиле, које су са југа доносиле „дењкове са памуком и сафтијаном.“ 2 ) Због рђавих путова, примитивних превозних средстава и начина путовања путовало се врло споро. На волујским се колима од Београда до Крагујевца „путовало по недељу дана.“ 3 ) 1823 године пошао fe јоаким Вујић из Београда на волујским колима 21 нојвембра пред вече, ноћио у Сава-мали, у механи, и тек 25 новембра у јутру „благопоспешно довезе се у Крагујевац.“ Враћајући се пошао је из Крагујевца 29 новембра и истим путем стигао у Београд тек 3 децембраР) Чисто је невероватно оно што прича Сретен Л. П. о путовању ђака из Београда за Велику Школу у Крагујевац 1834 године. „Путовасмо, вели он, на волујским колима... Док смо наше хаљине и спаваће ствари... потоварили ина пут се кренули, нисмо могли даље стићи него на Теразије. ....Оданде се рано кренемо и једва по ноћи дођемо У раковичку механу 5 )... ,То је био наш други конак, а у Рипњу трећи.... (четврти) у Раљи , (пети) у Сопоту...., (шести) у Кораћици —, (седми) у Бело-

*) Вук С. Караџић, Даннца 1827., 53. Ј ) Сретен Л. П. 65.

3 ) Ibidem 7—B.

V Р Вујић, Животописаше, 397— 3t8.

) „Онда рабаџнје нису носиле са собом за волове храну. Уз пут напасали бп волове по туђим њивама, а овога пута по шаши кукурузовини која се никад није секла, негодокле траје онако се на земљи остављала, и свачија је стока јела кад се потссн раскваре" (Сретен Л. П. 193),

31

САОБРАЋАЈ