Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

Да би путовање било што угодније припомагале су неке задужбнне. Још у старо доба била је велика задужбина зидати „по калу калдрме“, градити „по водама ћуприје“, до путова доводити воду за пиће, правити чесме и садити и калемнти воће. 1 ) У доба Кнеза Милоша било је по путовима пуно оваквих задужбина. Док су Турци владали Србијом моноги су босански бегови по њој надгледали и оправљали чесме и ћуприје, које су њихови стари правили пре стотине година, јер такве задубине није нико смео оправљати до онај чије су од старине. 2 ) Исте су такве задужбине правили и Срби. Они су их правили још за време Турака. Тако је још пре Карађорђева устанка начинио Евгеније, ћебеџија из Ужица, пут од Ужица до цркве у селу Севојно, патосао ra и воћем засадио, да би Ужичани могли ићи на литургију у цркву у Севојно. 3 ) 31 марта 1824 пише Кнез Милош неком Милоју, трговцу из Чумића, „да ћуприју жабарску, која је њихова стара задужбина, оправи да не би прелазећи преко ње "који пострадао“4) 9 марта 1829 пише Јован Обреновић Кнезу Милошу како га „предмет један“ посведневно мући и мира му ие да, а то је да жели да му Кнез Милош одобри „ћуприју на Морави спрама

0 Вук С. Караџић, С. н. пјесме 11, 97—98 и 195; Српски Рјечник, код задужбина.

2 ) Вук С. Караџаћ, Српски Рјечик, код задужбина; Пирх 47.

3 ) Животопис Максима Евгеновића, Будимпешта 1877, стр. 4,

‘) Тих. Р. Ђорђевић, Српски Етнографскп Зборник XIV, 401.

33

САОБРАЋАЈ

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША