Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

Чачка направнти, за душу нашег блаженопочнвшег (сина) Обрена“ (умро 7 априла 1828)7) На једном мочарном месту, на главном друму идући од Параћина, недалеко од Сикирице, да би друм био солиднији направиоје 1830 годипе калдрму неки Тривун из Доњег Видова „за севап“, те се то место и сад зове Тривунова Калдрма. 2 ) Од чесама, које су као задужбине грађене поред путова за владе Кнеза Милоша, неке још и сад служе. Најзад да поменемо још нешто о тадашњим саобраћајним средствима. Како су кола била ретка, и како ни путова није било свуда за њих, болесници који нису могли јахати преношени су на разапетом платну између два коња. Тако је 1807 године пренесен нз Ужица у Београд опасно рањени Кнез Милош. 3 ) У писму од 26 априла 1823 године јавља из Бруснице Јован Обреновић Кнезу Милошу како се спрема за пут у Пожаревац, „него потребна нам је једна пала, на којој би Обрена до Крагујевна понели, ако би Ваше милосердије благоизволело послати. 1 ' 1 ) Најбржи саобраћај вршили су татари. Татара је било турских, који су одржавали везу на првом месту између паше беорадског и Цариграда, а за тим између пзше н Кнеза Милоша и нахијских војвода, и српских, који су у земњи носиаи важнпје заповести и писма од Кнеза Милоша на све стране, а ван земље одржавали везу између Кнеза Милоша и Цариграда. Татари су увек јахали добре коње.

J ) Ibidem 402

а ) Тих. Р. Ђорђевпћ, Кроз наше Румуне, 92.

3 ) М. Ђ. Милићевпћ, Поменик, 782.

4 ) Држ, Арх., К. К., Јов. Обреновић 1823.

34

113 СРБИЈЕ КНЕЗА ЛШЛОША