Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

Пред њима је јахао по један, а каткад и два суруџије, који су водили још по једног коња, да се нађе, ако би се татаринову коњу што на путу десило. И татари и суруџије имали су камџије за шибање коња. Татари су њкма шибали и суруџије. Турски су татари, кад би пролазили улицама, шибали свакога кога би дохватили. Јурећи што се брже може, драли су се из свега грла, нарочито кад би се приближили вароши, да би се чуло у мезулани за њихов долазак, те да им се припреме одиорни коњи. Татари су били врло издржљиви; при хитним пословима не би се нигде одмарали од Београда до Цариграда. 1 ) Српски су татари били бржи од турских. Турски су ирелазили пут од Београда до Цариграда за седам до десет дана, што се рачунало да износи око 180 сати;' 2 ) српски татар-ага Инџе долазио је за четири дана из Цариграда у Београд 3 ), Јованча Спасић је ишао од Цариграда до Крагујевца за пет дана, 4 ) Татар-Богдан је са копијом фермана пошао из Цариграда 27 августа 1830 године, а стигао у Крагујевац 1 септембра у ноћ. 3 ) За олакшање путовања турских татара на цариградском су друму кроз Србију биле подигнуте мезулане, као што је то било на свима главним дру.мовима у Турској. Мезулане су биле у Јагодини, Паланци и Београду. То су биле царске мезулане, чије је издржавање падало на општенародни трошак.

*) Сретен Л. П., 183.

2 ) М, Гавриловнћ 11, 434.

а ) Сретен Л. П, 183.

*) Пирх 26.

•’) М. Гаврилов.Њ 111, 272.

35

САОБРАЋАЈ