Из Србије кнеза Милоша : културне прилике од 1815 до 1839 године

Сем њих биле су за унутрашњу потребу нахијскеили вилајетске мезулане, о чијем су се издржавању старале или само дотичне нахије, или су и оне падале на општенародни трошак. Мезулџије су по уговору са Кнезом Милошем морали држати извесан број добрих коња, а за то су добијали извесну суму новаца. 1824 године учињене су једним ферманом знатне измене у царским мезуланама. На место мезулџија постављени су кириџи-баше, који су морали да држе коње ида их дају под кирију. 1 ) Од тада су с татарима путовала и приватна лица. За коња и два татарина, који прате путника, пла Кало се до Цариграда око 80 форнната сребра. Пут је трајао десет дана. или по осамнаест сати јахања дневно. Татарн су били врло верни, тачни и брижљиви пратиоци. 2 ) Мање важне наредбе од Кнеза народним старешинама и другим властгша разносили су кнежеви момци. И татари и кнежепи момци били су у великоме уважењу, јер су сматрани као кнежева околина, преко које се може чути и зло и добро. Због тога куд год би стизали добијали би стан, храну, част, и у опште се према њима поступало као према људима од утицаја. Истакнути татари Кнеза Милоша. постајали су чиновници и нстеривали су високе каријере, као што је случај са Јованчом Спасићем, Пекетом Илићем, Стојаном Симићем и тако даље. Извештаје од старешина н надлештава носили су пандури. Пошше за владе Кнеза Милошаније било. Ко је имао потребу да шаље писмо, слао ra је преко људн

‘) М. Гавриловнћ 11, 435—436.

-) Пирх, 26.

36

ИЗ СРБИЈЕ КНЕЗА МИЛОША